Z
va­nič­na do­ku­men­ta Po­re­ske upra­ve Cr­ne Go­re, ko­ja „Dan” ob­ja­vlju­je, po­ka­zu­ju da je ta upra­va sa­bo­ti­ra­la na­pla­tu 12.320.730 eura po­re­skog du­ga od Mon­te­ne­gro­er­laj­nza i 764.100 eura po­re­skog du­ga od Aero­dro­ma Cr­ne Go­re jer za­ključ­ke o iz­vr­še­nju ni­je pro­sli­je­di­la Cen­tral­noj ban­ci. Sto­ga po­re­ski dug ta dva pred­u­ze­ća, ko­ji prak­tič­no iz­no­si 13 mi­li­o­na eura, ni­je na­pla­ćen jer Cen­tral­na ban­ka Cr­ne Go­re (CBCG) ni­ka­da ni­je ni do­bi­la za­klju­čak o pri­nud­noj na­pla­ti.
Po do­ku­men­tu Po­re­ske upra­ve o sta­nju du­ga za Aero­dro­me Cr­ne Go­re, či­ji je di­rek­tor Mi­lo­van Đu­rič­ko­vić (So­ci­jal­de­mo­kra­te Cr­ne Go­re), uku­pan dug po­re­skog ob­ve­zni­ka na dan 31.maj 2016.go­di­ne iz­no­si 764.100 eura, a naj­vi­še se is­ka­zao u 2015.go­di­ni.
–Za­klju­čak o pri­nud­noj na­pla­ti broj 03/8-24127 od 7. apri­la 2016.go­di­ne, iz­nos 753.360 eura, ko­ji ni­je pro­sli­je­đen Cen­tral­noj ban­ci Cr­ne Go­re – kon­sta­to­va­no je u do­ku­men­tu Po­re­ske upra­ve.
Ko­lo­na „obez­bje­đe­nje po­tra­ži­va­nja” u ve­zi sa Aero­dro­mi­ma u do­ku­men­tu je osta­la pra­zna. In­spek­cij­ska kon­tro­la je po­sled­nji put oba­vlje­na 16.ju­na 2014.go­di­ne.
Što se ti­če Mon­tene­gro­er­laj­nza, gdje je pred­sjed­nik od­bo­ra di­rek­to­ra Da­li­bor­ka Pe­jo­vić (DPS), na dan 31.maj 2016.go­di­ne po­re­ski dug je iz­no­sio 12.320.730 eura, a naj­vi­še se is­ka­zao u 2015.go­di­ni, kao i u slu­ča­ju Aero­dro­ma.
– Za­klju­čak o pri­nud­noj na­pla­ti broj 03/8-2-1508 od 15.fe­bru­a­ra 2016.go­di­ne, iz­nos 11.886.107 eura, ko­ji ni­je pro­sli­je­đen Cen­tral­noj ban­ci Cr­ne Go­re – pi­še u do­ku­men­tu Po­re­ske upra­ve.
Ovaj skan­dal je obje­lo­da­njen za­hva­lju­ju­ći na­po­ri­ma po­moć­ni­ka di­rek­to­ra Po­re­ske upra­ve Ra­di­vo­ja Mer­do­vi­ća iz Gra­đan­skog po­kre­ta URA. On je za „Dan” is­ta­kao da je ova­kvo po­stu­pa­nje ne­pri­hva­tlji­vo, te da Vla­da sno­si po­seb­nu od­go­vor­nost.
– Pri­mje­ri Mon­te­ne­gro­er­laj­nza i Aero­dro­ma Cr­ne Go­re po­ka­zu­ju da je Vla­da iz­bor­nog po­vje­re­nja već po­če­la da da­je re­zul­ta­te i da će­mo mak­si­mal­no ra­di­ti na spre­ča­va­nju zlo­u­po­tre­be jav­nih re­su­r­sa – ka­zao je Mer­do­vić.
On je na­gla­sio da je po­seb­no in­te­re­sant­na struk­tu­ra kom­pa­ni­ja ko­ji­ma se to­le­ri­še po­re­ski dug, uz na­ja­vu da će o to­me tek bi­ti ri­je­či.
Dok dr­ža­va opra­šta po­re­ske du­go­ve gu­bi­ta­ši­ma i pre­mi­je­ro­vim pri­ja­te­lji­ma, ma­le i sred­nje fir­me su stal­no na me­ti kon­tro­la i da­le­ko su od tret­ma­na ko­ji je re­zer­vi­san za po­vla­šće­ne. Mon­te­ne­gro­er­lajnz du­gu­je Aero­dro­mi­ma Cr­ne Go­re 11,36 mi­li­o­na eura. Tu je i dug bra­zil­skoj ban­ci BNDES za ku­po­vi­nu avi­o­na, ko­ji iz­no­si pre­ko 18 mi­li­o­na eura. Tu u po­moć pri­ska­če Vla­da Cr­ne Go­re, i to o tro­šku gra­đa­na, pri­sta­ju­ći da pla­ti ra­te bra­zil­skoj ban­ci. Vla­da je još 2012.go­di­ne pri­hva­ti­la plan re­struk­tu­ri­ra­nja Mon­te­ne­gro­er­laj­nza i do­ni­je­la od­lu­ku da u idu­će če­ti­ri go­di­ne sub­ven­ci­o­ni­ra to pred­u­ze­će sa 13,32 mi­li­o­na eura.
Pod pa­žnjom jav­no­sti je po­seb­no me­nadž­ment na če­lu sa Da­li­bor­kom Pe­jo­vić, ko­ja je is­tak­nu­ti ak­ter afe­re „Sni­mak” i je­dan od glav­nih ru­ko­vo­di­la­ca kam­pa­nja DPS-a na te­re­nu. Od ka­da je ona na če­lu od­bo­ra, po­re­ski dug na­ci­o­nal­ne avi­o­kom­pa­ni­je je kon­stant­no ra­stao, što slu­žbe­na do­ku­men­ta Po­re­ske upra­ve i po­tvr­đu­ju. Pro­tiv Da­li­bor­ke Pe­jo­vić je pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pod­ni­je­ta i kri­vič­na pri­ja­va zbog iz­bor­nih zlo­u­po­tre­ba obje­lo­da­nje­nih u afe­ri „Sni­mak”, ko­ja je od­ba­če­na.
Vi­soko­po­zi­ci­o­ni­ra­ni član me­nadž­men­ta Mon­te­ne­gro­er­laj­nza je i Pre­drag Mar­ko­vić, sin vi­ce­pre­mi­je­ra i za­mje­ni­ka pred­sjed­ni­ka DPS-a Du­ška Mar­ko­vi­ća. In­te­re­sant­no je i da je upra­va cr­no­gor­ske avi­o­kom­pa­ni­je po­di­gla mi­li­on­ske kre­di­te kod Pr­ve ban­ke Cr­ne Go­re, či­ji je ve­ćin­ski ak­ci­o­nar pre­mi­je­rov brat Aco Đu­ka­no­vić.
S dru­ge stra­ne, Aero­dro­mi Cr­ne Go­re su pred­u­ze­će ko­je je go­di­na­ma u jav­no­sti po­zna­to po ne­po­ti­zmu i po­li­tič­kom za­po­šlja­va­nju. U tom fir­mi je za­po­slen i Mar­ko Đu­rič­ko­vić, sin iz­vr­šnog di­rek­to­ra. Tu je i di­rek­to­rov brat od stri­ca Zo­ran Đu­rič­ko­vić, kao i Mla­den Đu­rič­ko­vić, sin dru­gog bra­ta od stri­ca. U Aero­dro­mi­ma je za­po­slen i di­rek­to­rov se­strić Mir­ko Ške­ro­vić, ali i su­pru­ga Đu­rič­ko­vi­će­vog stra­nač­kog še­fa Iva­na Bra­jo­vi­ća.
In­te­re­sant­no je i da je Mi­lo­va­nu Đu­rič­ko­vić, su­prot­no Za­ko­nu o ra­du, pro­du­žen man­dat na još dve go­di­ne, od­no­sno do 2018.go­di­ne, iako je 7. fe­bru­a­ra po za­ko­nu tre­ba­lo da po­đe u pen­zi­ju jer je na­vr­šio 67 go­di­na. Đu­rič­ko­vić je, na­i­me, 7. fe­bru­a­ra na­pu­nio 67 go­di­na, a Za­ko­nom o ra­du, u čla­nu 139, ja­sno je pro­pi­sa­no da rad­ni od­nos pre­sta­je po si­li za­ko­na ka­da za­po­sle­ni na­vr­ši 67 go­di­na ži­vo­ta i naj­ma­nje 15 go­di­na sta­ža osi­gu­ra­nja.
Vla­da je ne­dav­no ime­no­va­la vi­še od 70 opo­zi­ci­o­nih pred­stav­ni­ka u dr­žav­nim or­ga­ni­ma, or­ga­ni­ma lo­kal­ne upra­ve za po­slo­ve fi­nan­si­ja i upra­vljač­kim struk­tu­ra­ma pred­u­ze­ća u dr­žav­nom vla­sni­štvu, ko­ji će, u skla­du sa Spo­ra­zu­mom o stva­ra­nju uslo­va za slo­bod­ne i fer iz­bo­re, kon­tro­li­sa­ti da li ima zlo­u­po­tre­ba jav­nih re­su­ra uoči pred­sto­je­ćih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra.
Ime­no­va­nja su iz­vr­še­na na osno­vu je­din­stve­ne opo­zi­ci­o­ne li­ste ko­ju su pred­stav­ni­ci­ma Vla­de Cr­ne Go­re do­sta­vi­li pred­sjed­ni­ci De­mo­sa, GP URA i SDP-a Mi­o­drag Le­kić, Žar­ko Rak­če­vić i Ran­ko Kri­vo­ka­pić.M.V.


Upo­zo­ra­vao i Bri­sel

Kri­ti­ke zbog to­le­ri­sa­nja po­re­skog du­ga iz­ni­je­te su i u po­sled­njem iz­vje­šta­ju Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku Cr­ne Go­re u pro­ce­su evrop­skih in­te­gra­ci­ja. U tom do­ku­men­tu je oci­je­nje­no da je neo­p­hod­no po­bolj­ša­ti ka­pa­ci­te­te za in­spek­ci­ju u obla­sti jav­nih na­bav­ki i uve­sti pu­nu elek­tron­sku na­bav­ku kao in­stru­men­ta za po­sti­za­nje ve­će tran­spa­rent­no­sti.
–Osta­je da se do­vr­ši raz­voj me­to­do­lo­gi­je pro­cje­ne ri­zi­ka, iako su pred­u­ze­ti ko­ra­ci za po­bolj­ša­nje me­ha­ni­za­ma in­ter­ne kon­tro­le u okvi­ru upra­va po­li­ci­je, ca­ri­na i po­re­ske upra­ve – pi­še u iz­vje­šta­ju EK.